Mogu se zamisliti u studiju, ali živi nastup…Nešto bi me moralo natjerati da ponovo okupim “Azru” • Kada sam ja bio tamo, svi su išli na Lepu Brenu… Jedna od najintrigantnijih ličnosti muzičke scene bivše Jugoslavije je, bez dvojbe, frontmen kultne “Azre” Branimir Džoni Štulić, i to ne samo zbog dubokog i neizbrisivog traga koji je ovaj kontroverzni autor ostavio u muzici ovih prostora nego i zbog toga što je prije 17 godina odabrao samoizolaciju u holandskom Utrehtu ostavljajući iza sebe sve što je postigao te uporno odbijajući kontakt sa medijima, kao i priču o ponovnom okupljanju “Azre”.
Kada smo u četvrtak poslije podne pozvali Džonija u njegov holandski dom, spremili smo se na to da će i nas, kao i mnoge naše kolege, odbiti. U početku je sve i ličilo na to. Džoni nam se povišenim tonom požalio na izmišljene ili isfrizirane intrevjue koji se sporadično pojavljuju u nekim medijima u regionu. Nekim je novinarima, kaže, u slušalicu izgovorio poneku rečenicu koja bi poslije doslovno bila pretvorena u feljton, a neki su ga i pogrešno interpretirali.
- Novinari me koriste kao toalet-papir. Ili me krate ili natežu - kazao je u svom stilu ovaj legendarni muzičar... Tako smo sa ovim rokerom u privatnom razgovoru proveli skoro sat. Kada smo već pomislili da od intervjua nema ništa, Džoni se otvorio i zvanično. S obzirom na njegov način života i predodžbu koja vlada o njemu, prilično nas je iznenadilo koliko Džoni poznaje aktuelne informacije s ovih prostora.
Ponovo su se pojavile špekulacije da Vam nude veliki novac da se “Azra” okupi.
- Nemam pojma o tome. Nije to tako jednostavna stvar. Sve ima svoje vrijeme i svoj tok. To je kompilicirano.
Hoće li se “Azra” ponovo okupiti i uživo zasvirati?
- Ne znam. Ja sam “Azra”. Nešto bi me moralo natjerati na to. To je kao glad. Kad si gladan, onda hoćeš da jedeš. Onda je to bilo nešto sasvim drugo, nešto što vučeš iz djetinjstva. Ne znam kakav bi to bio izazov, kako bi to izgledalo, kako da se čovjek ušteka. Sasvim je drugo vrijeme bilo onda. Ne mogu zamisliti. Nije to ni hir, ni ćeif, to je posao kao svaki posao.
Nove su generacije stasale, slušaju “Graciju”, “Balkan”…, a Vas nikad nisu uživo vidjeli na stejdžu.
- Kada sam ja bio tamo, svi su išli na Lepu Brenu. Jesam li ja za to sada kriv? Ili su išli na Merlina. Kada si tamo, onda te ne primjećuju. Ali, nije to tako strašno.
Da li ste čuli da se Bregović povrijedio nakon pada s višnje?
- Da, čuo sam. Proći će ga to. Čitao sam i kako su mu se obradovale medicinske sestre i šta pričaju o njemu.
On želi odmah svirati.
- Kad ima rasprodane koncerte. Ko bi to odbio?
Vi odbijate, a imali biste i Vi rasprodane koncerte.
- Nije to tako jednostavno. Najprije trebate rasprodati, a ne nagađati. Nisam ja Brega.
Po čemu ste drugačiji?
- On proda sve koncerte, a ja ne. Ne mogu se ja nikada mjeriti sa Bregom. Vidim po “Youtubeu” - ja imam 100.000 slušanja, on milion i po. Znači, deset puta me šiba…
Cjelokupan tekst dostupan je čitaocima “Dnevnog avaza” i pretplatnicima online izdanja. Izvor: Dnevni Avaz
Нема коментара:
Постави коментар