PREISPITIVANJE ISTORIJE: Nije bilo Staljinovog ultimatuma Titu!

Jole Stanišić, pesnik, ibeovac, posle 60 godina govori za „Politiku” o Rezolucija Informbiroa

– Jugoslovenski komunisti bili su veoma iznenađeni, zbunjeni. Mi mladi studenti, po prirodi radoznali, izučavali smo pažljivo svaku reč, tačku, zarez. Tamo nije bilo nikakvog ultimatuma Titu i partiji. Pisma su bila prijateljska i ukazivala su na greške koje su mogle imati teške posledice. Sve što je tamo pisalo, bilo je istina.
Ako nije bilo ultimatuma, šta je, onda, Staljin hteo od KPJ i Tita?
– Molotov i Staljin su hteli da se sačuva Jugoslavija od oportunističke i revizionističke zaraze. Da se očuva čistota komunističke ideologije, moral komunista, jedinstvo naroda...
Čime je to bilo ugroženo?
– U Jugoslaviji je počela da cveta posebna vrsta nacionalizma koja je mogla da dovede do teških posledica. Hiperbolisana je Narodno oslobodilačka borba, tvrdilo se da su se, posle SSSR-a, za pobedu nad fašizmom najviše borili Jugosloveni...
Zar nisu?
– Nisu. Počeo je da se stvara kult Josipa Broza, pevale su mu se pesme „Drug je Tito zaslužio da je njegov Balkan cio”.
I kako ste se Vi ponašali u novonastaloj situaciji?
– Bilo mi je teško – ne složiti se s linijom Staljina, bio je zločin prema svojoj savesti. Ali, ja sam bio i patriota, građanin svoje zemlje... Mi Crnogorci, beogradski studenti, izdržali smo godinu dana da ne pominjemo Rezoluciju, da je ne napadamo... Hapšenja su već uveliko počela, ubijen je Arso Jovanović... uskoro smo osnovali tajnu organizaciju „Mlada garda”, u kojoj nije bilo ničeg antidržavnog. Moja teza je bila da se na antisovjetizmu ne može izgraditi socijalizam ni humano društvo. Cilj je bio da se šire ideje komunizma. Svi smo bili duševno ubijeni zbog onoga što se dešavalo. Ljudi više nisu samo hapšeni i odvođeni ko zna gde, već su ubijani na kućnom pragu, pred očima svoje dece. Vladajuća parola bila je „ubićemo svakog skota ko je protiv Ka-Pe-Jota”. Verovali smo da se ne zna za nas, ali uhapšeni smo na Staljinov rođendan. Posle pet užasnih meseci u Glavnjači, prebacuju nas na Goli otok. Svuda samo užas i smrt. Oslobodili su me posle godinu i 2 meseca. Imao sam 40 kilograma, polomljena rebra, nos...
A duh? Jesu li uspeli da vas ubede u ispravnost Titovog puta?
– Znate šta, da je Josip Broz imao hiljade zasluga, sve ih je uništio zločinom prema nevinim jugoslovenskim komunistima. A ne da mi nisu tada uništili duh, nego i dan-danas nisam promenio mišljenje ni za jotu.
U Rusiji ste od 1962. završili ste žurnalistiku u Lenjingradu, učestvujete u društvenom životu... Da li se promenilo nešto u Vašem odnosu prema Rezoluciji, verujete li i dalje da bi nam bilo bolje da je Tito prihvatio Staljinovu „drugarsku” kritiku?
– Naravno da bi bilo, naš narod je bio uvek antifašistički. Imali bismo ugled slobodarskog naroda a ne lakeja imperijalizma.
Ali, čak su i Rusi krenuli drugim putem...
– Gorbačov, Jeljcin i njihove pristalice su najveća sramota u hiljadugodišnjoj istoriji. Perestrojka je izdaja sovjetskih naroda i kontrarevolucija. Velika je tragedija i sramota što su za poslednjih 20 godina slovenske zemlje postale najširi poligon antikomunizma. I nije tačno da je komunizam pobeđen jer komunizma nigde nije bilo, a ideja ne može biti pobeđena i ona je i danas jedini spasilac od haosa, agresija i zla na planeti.

Ljubinka Milinčić (Izvor: Politika)
Na slici: Staljin i Tito