Tajni zivot Radovana Karadzica

Ko su mu bile komšije, šta je i gde kupovao, gde je i s kim guslao, ko ga je služio, šta je čitao, gde je čekao autobus...

U ovoj zgradi je živeo

Stanari ulice Jurija Gagarina 267 u Novom Beogradu o svom komšiji doktoru Dabiću imaju samo reči hvale. Kažu da se uvek ljubazno javljao, da nikada nije prošao a da nije rekao „dobar dan”, čak i kada nije bio siguran da poznaje komšije koje sede ispred ulaza.
„Uvek je bio u mantilu, sa šeširom. Nisam znala da je doktor. Delovao je kao slikar. Uvek je bio ljubazan, smiren, prvi se javljao. Ponašao se normalno. Nikada ne bih zaključila da se krije od nekoga”, kaže nam jedna od komšinica.
Stanari ove sada već slavne zgrade u Bloku 45 već razmišljaju o tome da li će i koliko skočiti cene njihovih stanova.

U ovom stanu je spavao
Na ulaznim vratima stana broj 19, na trećem spratu, stoji pločica s prezimenom Maksimović. Tu je živeo dr Dragan David Dabić, odnosno Radovan Karadžić. Za razliku od ulaza u zgradu, ispred koje vri od znatiželjnika i novinara, domaćih i stranih, hodnici zgrade su sablasno prazni. Kad se kroz „špijunku” proviri u stan, u vrlo ograničenom vidokrugu se vidi haos i papiri rastureni na fotelji pored stone lampe. Bela zavesa je navučena sa strane, a ispod prozora je faks ili telefon.

Ovo su mu bile komšije
Četvorica Radovanovih komšija, od kojih jedan neverovatno podseća na Ratka Mladića i tvrdi da je rezervni kapetan u srpskoj vojsci, nisu imali priliku da sa Radovanom Karadžićem popiju pivo ispred lokalne prodavnice „B market”.
„Od juče me zovu prijatelji. Pitaju da li je ta zgrada blizu tebe. Neverovatno kako se vesti brzo šire. Šta ću, kažem da jeste”, kaže komšija „Ratko Mladić”.

Ovde je uzimao novine
Mali kiosk pored kafane bilo je mesto na koje je Karadžić redovno svraćao da kupi dnevnu štampu.
„Najčešće je uzimao Politiku i Pravdu”, kratko kaže prodavačica u kiosku.

Ovde je pazario voće
Vlasnik tezge na maloj pijaci pored TC Enjub kaže da je Radovan Karadžić kod njega kupovao voće.
„Kupovao je razno voće, ali nikad lubenice i dinje. Uglavnom oko podneva. Ponekad je bio u društvu žene koju je predstavljao kao suprugu”, kaže vlasnik tezge.

Ovde je jeo pitu
U pekari u tržnom centru je najčešće kupovao pitu krompirušu.
„Nikada nije pio jogurt, tražio je uvek nešto posno. Redovno je postio”, kaže nam kratko prodavačica.

Ovde je kupovao namirnice
Ulazimo u prodavnicu „B market” koja je već dva dana pod opsadom medija. Svi bi da vide Gordanu Blagojević, ženu koja je razgovarala sa najtraženijim haškim optuženikom.
„Nikada se nije šalio. Najčešće je kupovao dopune za mobilni telefon. Sećam se da je jednom pogrešio broj na koji je poslao uplatu, a jednom nije mogao da se seti broja. Možda ih je često menjao. Nikada nisu bile veće od 200-300 dinara”, kaže Gordana Blagojević za „24 sata”.
Karadžić je, kaže Gordana, najčešće kupovao vodu, jogurt i crni tost.
„Stalno je pitao za taj tost, nije kupovao cigarete ni pivo. Samo vodu! Najčešće je dolazio sam, a ponekad i u društvu neke žene. Događalo se i da ona dođe sama i tada je kupovala beli hleb i cigarete. Moj muž žali što nije imao priliku da ga upozna”, kaže nam prodavačica.
Gospođa Blagojević se jasno seća još jednog detalja.
„Ušao je u prodavnicu i tu je bio neki dečak. Pomilovao ga je po kosi, a dečak ga je pitao da li je on Deda Mraz. To je bio jedan od retkih momenata kada sam videla da se nasmejao”, kaže Gordana Blagojević.
Karadžić je, inače, kupovao i u prodavnici „Zašto 1”, odmah pored kafane „Luda kuća” koju je posećivao.
„Zvala sam ga Odisej. Dolazio je uglavnom uveče, oko pola deset. Retko se smejao. Od hrane je uzimao samo jogurt, manastirski tost, voće i povrće. Nikada cigarete”, kažu devojke iz ove prodavnice.

Ovde je čekao autobus
Nedaleko od zgrade u kojoj je živeo, nalazi se okretnica tramvaja i autobusa broj 73, koji vozi za Batajnicu. U jednom od autobusa na toj liniji uhapšen je Radovan Karadžić, ali vozači i osoblje GSP-a koje smo zatekli na radnom mestu nisu želeli da pričaju o tom događaju.

Ovde je guslao
Mala kafana „Luda kuća” udaljena je 500 metara od zgrade u kojoj je živeo Radovan Karadžić. U njoj se već dva dana ne zna koga ima više - gostiju ili novinara. Vlasnik Tomaš Miško Kovijanić sedi u uglu, na mestu na kojem je najčešće sedeo dr Dabić. Pogled nam pada na slike Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
„Obično je dolazio noću. Sam. Kad čuje gusle. Ponosan sam na to! Zameram mu samo to što mi nije dao barem neki znak ko je on zapravo. Voleo je da sluša pesme o Romaniji, Bosni. Nikada nije komentarisao rat, politiku. Stihove je zapisivao u malom bloku. Pevali smo i o Radovanu Karadžiću, zapisivao je i to, pričao sam mu o mom selu Pošćenje, govorio da je blizu rodnog mesta Radovana Karadžića. Bože, ne mogu da verujem da sam Radovanu pričao o Radovanu!”, kaže vlasnik „Lude kuće”, koji se nada da će ugostiti i preostalu dvojicu haških begunaca - Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

S njim je guslao
Rašo Vučinić (26) mladić je čije su gusle u kafani „Luda kuća” privukle dr Dabića.
„Stajao je na vratima i s velikim zadovoljstvom slušao. Ponudio sam mu da zasvira. Rekao je da je i sam to nekada umeo. Žao mi je što nisam znao da je to on. Da jesam, odveo bih ga u svoje selo u Crnoj Gori i tu čuvao. Živim za dan kada ću opet sedeti za stolom sa Radovanom Karadžićem”, kaže Rašo Vučinić.

Ona ga je služila
Danka Raketić je kelnerica u kafani „Luda kuća”. Ona je često služila Radovana Karadžića.
„Teško mi je da o tome govorim. Velika je sramota to što je uhapšen. Najčešće je pio vino ’medveđu krv’, retko kada i kafu. Ostavljao je bakšiš. Bio je ljubazna mušterija”, kaže Danka Raketić.

Ovde nikada nije kročio
Iako je često govorio da voli sport, Radovan Karadžić u lokalnu kladionicu nikada nije ušao. Čak ni da se kladi na poslednje predsedničke izbore.

Izvor