Ujedinjene nacije ističu da izveštaj, upozoravajući na pretnje živim bićima počev od australijskih leptira do španskih orlova, ukazuje na neophodnost da sve zemlje sveta ratifikuju Protokol iz Kjota, što znači da se obavežu da će zaustaviti ili na najmanju moguću meru svesti porast temperature na našoj planeti, izazvan zagađenjem koje stvara čovek.- Najmanje četvrtina svih živih vrsta biljaka i kopnenih životinja, ili više od milion, može biti nepovratno istrebljena - upozorio je Kris Tomas, profesor biologije na engleskom Univerzitetu Lidsu. Tomas, vodeći autor studije objavljene u naučnom časopisu Nejčer, izjavio je da emisija gasova iz automobila i industrijskih postrojenja može do kraja ovog stoleća povisiti temperaturu na našoj planeti do nivoa nezabeleženog u proteklih tridesetak miliona godina, čime bi bile ugrožene brojne biljne i životinjske vrste, ali i opstanak čoveka.
Istraživanje, najveće do sada, izučavalo je uticaj globalnog zagrevanja na 1.103 vrste biljaka, sisara, ptica, gmizavaca, žaba i insekata na jugu Afrike, u Brazilu, Evropi, Australiji, Meksiku i Kostariki za period do 2050. godine.Istraživanja, međutim, nisu obuhvatila mora i okeane.
- Klimatske promene su najveća pretnja novim velikim istrebljenjem. Mislim da bi bile najstrašnije od vremena kad su pre 65 miliona godina nestali dinosaurusi. Bilo bi to poput nekih velikih geoloških nestanaka - upozorio je Tomas.
Među najugroženije spadaju mnoge vrste drveća u Amazoniji, španski kraljevski orao, australijski Bojdov šumski gušter-zmaj. Ptice poput škotskog krstokljuna i još neke retke vrste mogle bi da prežive samo ako znaju kako da odlete do Islanda. Studija UN procenjuje da će do 2100. godine temperatura porasti između 1,4 i 5,8 stepeni Celizijusa, uglavnom zbog emisije gasova poput ugljen-dioksida, za koju je kriv čovek. Porast temperature može izazvati dramatične vremenske nepogode kao što su poplave, toplotni talasi i tornada.
Tomas podseća na tvrdnje nekih stručnjaka da su se pojedine žive vrste prethodno prilagodile brzim klimatskim promenama - kao u poslednjem ledenom dobu. Ali i podseća da je čovek danas zavladao planetom i da je odgovoran za njenu sudbinu.
Stručnjaci programa UN za životnu sredinu (UNEP) ističu da izveštaj pokazuje da bi istrebljenje moglo pogoditi milijarde ljudi, uglavnom u zemljama u razvoju, koji u potpunosti zavise od ćudi prirode kad su u pitanju hrana, stanovanje i lekovi.
- Ovaj alarmantan izveštaj još jednom svetu potvrđuje neophodnost da Protokol iz Kjota što pre stupi na snagu - smatra on.
Bez pristupanja Protokolu industrijski razvijenih zemalja, na koje otpada 55 odsto ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu, malo je verovatno da se može učiniti neki napredak u zaštiti naše planete. Rusija, koja je odgovorna za 17 odsto emisije, ratifikovala je dokument, ali je Bušova administracija u SAD, na koje otpada 46 odsto emisije, povukla svoj potpis, s obrazloženjem da je "sve preskupo" i da su "siromašne nacije pogrešno isključene iz obaveze".
Po Tomasovom mišljenju, u studiji se procenjuje da 15 do 37 odsto svih kopnenih živih vrsta na Zemlji može biti uništeno kao rezultat klimatskih promena, pa se zalaže za hitno prelaženje na čistije tehnologije u oblasti energije.Izvor: Na dlanu
Нема коментара:
Постави коментар